Elektronsko plaćanje u digitalnoj ekonomiji i pravni aspekti zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini
DOI:
https://doi.org/10.63356/stes.soc.2025.013Ključne reči:
elektronsko plaćanje, digitalna ekonomija, zaštita potrošača, poslovna informatika, pravna regulativaApstrakt
Uvod: Elektronsko plaćanje je brzo rastuća oblast savremenog platnog prometa, zasnovana na tehnologijama poput tokenizacije, višefaktorske autentifikacije i enkripcije, koje obezbjeđuju sigurnost transakcija. Istovremeno, pravna regulativa (EU direktive i domaći zakoni) omogućava zaštitu potrošača od zloupotreba, a u radu iznosimo zaključke o razvoju elektronskog plaćanja na našem tržištu.
Cilj: Cilj ovog rada je da s jedne strane identifikuje ključne sigurnosne tehnologije koje omogoućavaju bezbjedno izvršavanje digitalnih transakcija, dok sa druge strane sagledava pravni okvir i efikasnost važeće regulative.
Materijali i metode: Autori su prilikom izrade rada koristili kombinaciju kvalitativnih i komparativnih metoda istraživanja. Analiza konkretnih platformi obuhvaćena je studijom slučaja (PayPal). Materijali obuhvataju stručnu literaturu iz oblasti poslovne informatike, finansija i prava, te važeće zakonske propise i evropske direktive.
Rezultati: Istraživanje je pokazalo da elektronsko plaćanje nudi značajne prednosti u pogledu brzine i dostupnosti transakcija, ali i da nosi rizike vezane za sigurnost podataka i moguće zloupotrebe. Analiza zakonskog okvira ukazuje na to da PSD2 i GDPR pružaju širok spektar mehanizama za zaštitu potrošača, dok domaći zakoni u regionu često kasne u implementaciji. Sa tehničke strane, savremene platforme primjenjuju napredne sigurnosne mjere poput enkripcije i višefaktorske autentifikacije, što značajno smanjuje rizik od prevara. Analiza platforme PayPal pokazuje da
globalni servisi imaju razvijenije mehanizme zaštite i transparentnije politike, dok lokalne banke tek djelimično prate ove standarde.
Zaključak: Elektronsko plaćanje predstavlja temelj digitalne ekonomije, ali njegova održivost zavisi od sinergije između pravne regulative i tehnoloških rješenja. Analiza je pokazala da globalne platforme prednjače u primjeni sigurnosnih tehnologija i transparentnih pravila, dok lokalni sistemi zahtijevaju dodatna ulaganja i usklađivanje sa međunarodnim standardima.
