Uticaj harmonizacije direktnih poreza u Evropskoj uniji na poreski suverenitet država članica

Apstrakt

Uvod: Harmonizacija poreskih politika unutar Evropske unije jedno je od ključnih pitanja u okviru šireg procesa evropskih integracija. Dok se u oblasti indirektnog oporezivanja ostvario značajan stepen usklađivanja, direktni porezi i dalje ostaju u nadležnosti država članica, što otvara niz pravnih i političkih dilema. Uočava se nesklad između potrebe za efikasnim funkcionisanjem 
jedinstvenog tržišta i očuvanja fiskalne suverenosti. Iako Unija poštuje poresku autonomiju članica, kroz sudsku praksu i zakonodavne inicijative sve više utiče na oblikovanje nacionalnih politika. Uspostavljanje održivog okvira za koordinaciju poreske politike ostaje izazov kako sa pravnog, tako i sa institucionalnog stanovišta.

 Cilj: Cilj rada jeste da analizira pravne i institucionalne mehanizme harmonizacije direktnih poreza u Evropskoj uniji, uz poseban osvrt na pitanje očuvanja poreske suverenosti država članica. Kroz ovu analizu nastoji se ukazati na značaj postizanja ravnoteže između nacionalnih interesa i potrebe za efikasnim funkcionisanjem zajedničkog tržišta.

 Materijal i metode: Za pisanje rada korišćeni su prije svega zakonska regulativa, zatim sudske odluke kao i relevantna naučna literatura.

 Rezultati: U radu je utvrđena opravdanost harmonizacije u oblasti direktnog oporezivanja kao 
način borbe protiv štetne konkurencije i kao odgovor na globalne izazove.

 Zaključak: Harmonizacija direktnih poreza jeste opravdan ali i neizbježan proces otklanjanja štetne konkurencije uslovljen potrebom za efektivnijim tržištem u uslovima globalne ekonomije. Veća mogućnost koordinisanja poreskih politika učinila bi Evropsku uniju poželjnijom lokacijom za ekonomske djelatnosti. Iako politička volja za dublju harmonizaciju izostaje, sudska praksa i funkcionalna potreba za jedinstvenim tržištem postepeno redefinišu granice fiskalne suverenosti. 
Takav proces, iako suptilan, potvrđuje da se evropska poreska koordinacija više oslanja na pravne mehanizme nego politički konsenzus. U budućnosti se može očekivati postepeno napuštanje principa konsenzusa u odlučivanju, kao korak ka uspostavljanju efikasnijeg sistema upravljanja unutar Evropske unije.