Znanja, veštine i praksa medicinskih sestara u postupanju sa manžetnom endotrahealnog tubusa

Apstrakt

 Uvod: Endotrahealna intubacija je ključna veština za obezbeđivanje disajnog puta kod kritično obolelih pacijenata, dok adekvatan pritisak u manžetni endotrahealnog tubusa sprečava aspiraciju i obezbeđuje adekvatnu ventilaciju. Nedovoljan ili prekomeran pritisak mogu izazvati ozbiljne povrede traheje i druge komplikacije, zbog čega je važno da medicinske sestre i tehničari slede standardizovane smernice i protokole za održavanje optimalnog pritiska.

 Cilj: Ispitati znanja, veštine i praksu u postupanju sa manžetnom endotrahealnog tubusa medicinskih sestara.

 Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno u Kliničkom centru Vojvodine u januaru 2025. godine, sa pet radnih dana za popunjavanje upitnika. Obuhvaćene su 32 medicinske sestre (N = 32) zaposlene u jedinicama intenzivne nege i/ili u operacionim salama. Kao instrument korišćen je samostalno kreiran upitnik od 23 stavke podeljen na opšte karakteristike, procenu znanja, veština i prakse u vezi sa upravljanjem manžetnom endotrahealnog tubusa. Četrnaest stavki je bodovano: deset iz oblasti znanja, tri koje procenjuju veštine i jedna iz oblasti prakse (tačan odgovor = 1, netačan = 0), dok su ostale bile deskriptivne. Ukupni skor izračunat je u rasponu 0–14 i izražen kao procenat tačnih odgovora. Rezultat ≥ 50% smatran je pokazateljem zadovoljavajućeg odgovora u sva tri segmenta, dok je rezultat ≤ 50% označavao nezadovoljavajući odgovor.

 Rezultati: Medicinske sestre pokazale su zadovoljavajući nivo znanja i prakse, ali slabije veštine u upravljanju manžetnom endotrahealnog tubusa, što ukazuje na nesklad između teorijskog znanja i praktičnih veština. Prosečan broj tačnih odgovora iznosio je 61,4%, a najbolji 85,7% tačnih odgovora. Vrednost skora veću od 50% ostvarilo je 75% (N = 24) medicinskih sestara. Utvrđeno je da iskustvo doprinosi oblikovanju znanja i veština.

 Zaključak: Iako je utvrđen zadovoljavajući nivo teoretskog znanja, praktične veštine u postupanju sa manžetnom endotrahealnog tubusa pokazale su se kao nedovoljno razvijene. Rezultati ukazuju na značaj kontinuirane edukacije i praktičnih obuka u cilju unapređenja kvaliteta nege i bezbednosti intubiranih pacijenata.